MOGOS v. Romania
(App. No. 20420/02)
Presuda od 13.10.2005.
Činjenično stanje: Podnosioci predstavke, bračni par sa troje dece, su lica bez državljanstva rumunskog
porekla. Napustili su Rumuniju i otišli u Nemačku 1990.g. Odrekli su se rumunskog državljanstva 1993. g.
Nemačke vlasti su ih deportovale u Rumuniju u martu 2002. g. Od tada, oni se nalaze u tranzitnoj zoni na
Aerodromu u Bukureštu i odbijaju da uđu na rumunsku teritoriju. Predstavnici policije i lekari došli su 1.
aprila 2002.g. u tranzitnu zonu da bi premestili drugo lice bez državljanstva u bolnicu. Podnosioci
predstvake tvrdili su da su im pripadnici policije pretili i da su ih vređali, dok je Vlada tvrdila da su
podnosioci predstvake ustvari napadali policiju. Potom su pokrekuti postupci protiv prva dva podnosioca
predstvake, ali su prekinuti. Prvi podnosilac predstvake podneo je krivičnu prijavu protiv pripadnika
pogranične policije zbog navodnog nezakonitog hapšenja, istage i lošeg postupanja. Na osnovu ove
prijave, započeta je istraga, ali je i ona prekinuta.
Podnosioci predstvake tvrdili su da su životni uslovi u tranzitnoj zoni bili “katastrofalni”. Dalje, oni su
tvrdili da su patili od raznih bolesti i da im nije pružana odgovarajuća medicinska nega. Ovu optužbu Vlada
je poricala.
Takođe, podnosioci predstvake su istakli da je ometana njihova prepiska sa sudom, tako što je njihova
pošta otvarana i dostavljana sa zakašnjenjem.
Pravo: Prethoni prigovor Vlade (ne iscrpljivanje) : Sud je nedavno u jednom slučaju protiv Rumunije
našao da tužba protiv odluke javnog tužioca o obustavljanju gonjenja ne predstavlja efikasan pravni lek za
potrebe Člana 35. Konvencije. Sud ne vidi ni jedan razlog zbog koga bi u ovom slučaju odstupio od tog
stanovišta. Prigovor je stoga morao biti odbačen.
Član 3.- Incident od 1. aprila 2002.g. : Intervencija pripadnika policije bila je opravdana zbog neodložnog
premeštanja lica bez državljanstva u bolnicu, te je stoga legitmna. U pogledu navodnih povreda koje su
pridobili, podnosioci predstvake nisu podneli nikakve medicinske nalaze koji bi podržali njihove tvrdnje i
nisu preduzeli nikakve korake da bi zabeležili tragove povreda. Jedini dokaz koji su oni podneli je video
snimak, načinjen posle spornog događaja, na kome se vide crveni pečati na leđima prvog podnosioca
predstavke, ali je kvalitet snimka bilo toliko lošeg kvaliteta da se nije sa sigurnošću mogao utvrditi stepen
negovih povreda. Osim toga, vođena je krivična istraga o ponašanju šest pripadnika policije, koji su
učestvovali u tom događaju, ali je ona prekinuta, jer je utvrđeno da oni nisu namerno uporebljavli silu
protiv podnosioca predstvake, već su samo pokušavali da ih obuzdaju. Iz svih okolnosti slučaja
i
raspoloživih dokaza, bilo je jasno da su podnosioci predstavke bili agresivni i da su pružali otpor policiji.
Nije se moglo utvrditi da su oni, tokom spornog događaja, bili izloženi nasilju suprotno Članu 3. kao ni da
je sila koja je protiv njih bila upotrebljena od strane policije bila suvišna i nesrazmerna.
Zaključak: nema povrede (jednoglasno)
Životni uslovi u tranzitnoj zoni: Sud je primetio da su podnosioci predstvake odlučno odbili da stupe na
rumunsku teritoriju ili da stupe u pravne odnose sa rumunskom državom, iako ih rumunske vlasti u tome
nisu sprečavale. Osim toga, podnosioci predstvake nisu Sudu pružili nikave objektivne dokaze o njihovim
životnim uslovima. Međutim, nije bilo razloga da se Sud ne složi sa informacijama koje su Sudu dostavila
različita rumunska tela ili sa nalazima Komiteta za prevenciju torture, koji su se sukobljavali sa navodima
podnoioca predstavke. U pogledu medicinske nege, podnosioci predstvake imali su brojne preglede, i
kategorično su odbili bolničko lečenje. Shodno tome, nije utvrđeno da su životni uslovi u tranzitnoj zoni bili
surovi u meri u kojoj bi predstavljali povredu Člana 3.
Zaključak: nema povrede (jednoglasno)
Član 34. - Što se tiče navodnog mešanja u prepisku između podnosioca predstvake i Suda, oni nisu
osporavali autentičnost svojih potpisa kojima su potvrđivali prijem. Dalje, nije zabeleženo nikakvo
odlaganje pri slanju pošte i datumi odštampani na pošti od strane rumunske pošte ukazuju da je ona uvek
podnosiocu predstavke dostavljana istog dana. U pogledu navodne “ranjivosti” podnosioca predstvake,
bitno je istaći da su oni mogli svakog trenutka da napuste tranzitnu zonu i da se njihova situcija ne može
pripisati rumunskoj državi. Shodno tome, nije utvrđeno da su rumunske vlasti ometale prepisku
podnosioca predstvake ni da je Rumunija prekršila svoje obaveze iz Člana 34. Konvencije.
Zaključak: nema povrede (jednoglasno)