^ lan 6. Evropske konvencije : Pravo na pravi~no sudjenje

Du`ina pritvora i du`ina krivi~nog postupka u Austriji

Slu~aj Ringajsen (Ringeisen Case)

Mihael Ringajsen je bio austrijski dr`avljanin. U periodu od 1958. do 1963. godine on je radio

kao osiguravaju}i agent u Lincu, a takodje se bavio i nekretninama i bankarskim poslovima.

Tokom 1961. godine Ringajsen se zainteresovao za projekte za razvoj zemlji{ta i zbog toga je

zaklju~io ugovor o kupovini poljoprivrednog zemlji{ta na Anabergu sa gospodjom i

gospodinom Rot. U periodu od 1962. do aprila 1963. on je isparcelisao ovo zemlji{te i prodao

ga razli~itim kupcima. U skladu sa va`e}im propisima, ugovor o kupovini zemlji{ta zaklju~en

sa bra~nim parom Rot je podnet na odobrenje Komisiji za promet nepokretnosti, ali ovo

odobrenje je bilo odbijeno.

U augustu 1963. godine Ringajsen je uhap{en pod sumnjom da je izvr{io delo prevare u

transakcijama sa nepokretnostima i zadr`an je u pritvoru, iz kog je oslobodjen u decembru

iste godine. 13 aprila 1965. godine on je optu`en za te`i oblik prevare i ponovni pritvor je

odredjen 12. maja iste godine. Medjutim, on se u tom trenutku ve} nalazio u pritvoru

povodom drugog postupka u vezi krivi~nog dela izazivanja ste~aja, koji je obustavljen 1968.

godine. U januaru 1966. godine Ringajsen je osudjen na 3 godine strogog zatvora za delo

prevare, a u postupku po `albi javnog tu`ioca kazna je u oktobru 1966. godine pove}ana na

pet godina strogog zatvora. Najzad, po{to je Ringajsen ulo`io `albu Vrhovnom sudu kazna je

u februaru 1968. godine smanjena na dve godine i devet meseci , a vreme provedeno u

pritvoru ura~unato je ukupnu kaznu.

Tokom 1965. i 1966. godine Ringajsen je ulo`io vi{e zahteva za oslobadjanje iz pritvora, ali

su ih austrijske vlasti odbile. Medjutim, zahtev ulo`en po~etkom 1967. godine je usvojen i

doneta je odluka o njegovom otpu{tanju iz pritvora 15. marta 1967. u postupku u vezi dela

prevare, a 20. marta takodje i u postupku u vezi dela izazivanja ste~aja. Dakle, drugi perid

njegovog pritvora trajao je 2 godine i pet dana.

U podnesku Evropskoj komisiji od 3. jula 1965. godine Ringajsen je tvrdio da su povredjeni

~lanovi 5(3) i 6(1) Konvencije, prvi zbog du`ine pritvora u postupcima u vezi dela prevare i

dela izazivanja ste~aja, a drugi zbog trajanja ovih krivi~nih postupaka i odbijanja Ustavnog

suda Austrije da ispita da li su izvesni ~lanovi Komisije za promet nepokretnosti bili

pristrasni.

Evropski sud je najpre pristupio razmatranju pitanja da li je Ringajsen bio `rtva povrede ~lana

6(1) Konvencije u postupku za odobrenje ugovora o prometu nepokretnosti koja je

predstavljala poljoprivredno zemlji{te. Trebalo je pre svega utvrditi da li se Ringajsenova

`alba odnosila na "odlu~ivanje o gradjanskim pravima i obavezama". Evropski sud je istakao

da se ne sla`e sa austrijskom vladom i Evropskom komisijom da je neophodno da obe strane u

postupku budu privatne stranke da bi se ~lan 6(1) mogao primeniti. ^ lan 6., naime, ima

znatno {ire zna~enje i odnosi se na sve postupke ~iji je rezultat odlu~uju}i za privatna prava i

obaveze. Vrsta zakonodavstva koje je regulisalo ovaj postupak (gradjansko, privredno ili

upravnopravno), kao i vrsta organa u ~ijoj nadle`nosti je bilo odlu~ivanje u tom postupku

(obi~ni sudovi, upravno telo itd.) nisu od velikog zna~aja. U ovom slu~aju, kada je kupio

nepokretnost Ringajsen je imao pravo da njegov ugovor o prometu nepokretnosti sa bra~nim

parom Roth bude odobren ako su ispunjeni odredjeni zakonski uslovi. Zbog toga je odluka

Komisije za promet nepokretnosti bila od odlu~uju}eg zna~aja u gradjanskopravnom odnosu

izmedju Rothovih i Ringajsena, iako je u Komisija u dono{enju ove odluke primenjivala

odredbe upravnog prava.

Po{to je zaklju~io da treba ispitati da li je postupak pred Komisijom za nepokretnosti bio u

skladu sa ~lanom 6(1), Evropski sud je istakao da nisu utvrdjene ~injenice koje bi dokazale da

je Ringajsenu povredjeno pravo na pravi~no sudjenje. On je dalje naglasio da Komisija za

promet nepokretnosti predstavljala "tribunal" u skladu sa njegovim zna~enjem u okviru ~lana

6. Konvencije, kao i da nisu potvrdjene Ringajsenove tvrdnje da su ~lanovi ove Komisije bili

pristrasni. Iz ovih razloga Evropski sud je smatrao da ~lan 6(1) nije bio povredjen u postupku

koji se odnosio na davanje odobrenja za ugovor o prometu nepokretnosti.

Drugo pitanje pred Evropskim sudom bilo je da li je du`ina pritvora Ringajsena bila u skladu

sa limitom "razumnog roka" odredjenog u ~lanu 5(3). Kada je re~ o du`ini pritvora u

postupku vezi sa delom izazivanja ste~aja (od 15. marta 1965. godine do 20. marta 1967.

godine), Evropski sud nije prihvatio razloge koje su austrijske vlasti navele (opasnost da }e

ponovo po~initi krivi~no delo) i zaklju~io je da pritvor vi{e nije bio opravdan posle 14. maja

1965. godine, tj. posle dana kada je objavljeno da je Ringajsen bankrotirao. U vezi pritvora u

postupku povodom dela prevare (od 12. maja 1965. godine do 15. marta 1967. godine),

Evropski sud se takodje nije slo`io sa postojanjem razloga koje su austrijski sudovi naveli

(opasnost od bekstva i ponovnog ~injenja krivi~nih dela) i smatrao je da je bio protivan ~lanu

5 (3) Konvencije.

Sa druge strane, Evropski sud je zaklju~io da je, zbog slo`enosti celog slu~aja i brojnih

zahteva i `albi koje je Ringajsen ulo`io, dugo trajanje krivi~nih postupaka bilo opravdana i

stoga u skladu sa ~lanom 6(1) Konvencije.