Pravo na kontakt sa advokatom radi pokretanja postupka kao element prava na sud

Presuda u slučaju

Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva

1. Činjenično stanje

G. Golder je bio lišen slobode, i tokom njegovog boravka u zatvoru došlo je do nereda u

delu za rekreaciju, gde se on u tom trenutku našao. Zatvorski čuvar koji je bio povređen u

neredu dao je izjavu u kojoj je identifikovao napadače, među kojima i g. Golder-a.

Zajedno sa drugim zatvorenicima osumnjičenim za učešće u neredu, g. Golder je bio

izdvojen od ostalih zatvorenika i obavešten da je optužen za napad na zatvorskog čuvara.

Takođe je upozoren da će biti razmotreno da li će se preduzeti gonjenje za ovo delo.

Naknadno su obezbeđeni i dokazi o njegovom učešću u neredu. Da bi se odbranio od

optužbi, g. Golder je uputio molbu Sekretaru za unutrašnje poslove da mu dozvoli da

konsultuje advokata i pokrene postupak po tužbi za klevetu. Sekretar za unutrašnje

poslove je odbio ovu molbu, tako da je bilo kakva prepiska g. Golder-a sa advokatom

bila nemoguća.

2. Odluka Suda

G. Golder je tvrdio da je povređeno njegovo pravo na pristup sudu (član 6., stav 1.

Konvencije) i pravo na poštovanje prepiske (član 8. Konvencije).

Evropski sud je trebalo da donese odluku o dva odvojena pitanja:

1) da li član 6. stav 1. u suštini garantuje samo pravo na pravično suđenje u pravnim

postupcima koji već traju, ili on pored toga obezbeđuje i pravo na pristup sudu svakom

licu koje želi da pokrene postupak da bi se utvrdila njegova građanska prava?

2) u slučaju da utvrdi da je drugi odgovor tačan, da li postoje ograničenja prava na pristup

sudu ili ograničenja uživanja ovog prava koja bi se mogla primeniti u konkretnom

slučaju?

U vezi prava na pristup sudu Evropski sud je zaključio sledeće:

G. Golder je uputio molbu Sekretaru za unutrašnje poslove tražeći dozvolu da konsultuje

advokata sa namerom da pokrene građanski postupak po tužbi za delo klevete. Iako je

odbijanje Sekretara za unutrašnje poslove imalo za neposrednu posledicu to da g. Golder

nije bio u mogućnosti da stupi u kontakt sa advokatom, iz toga nije sledilo da se jedina

prepreka koja se javila u ovom slučaju ticala prepiske i da je ona isključivala druge

probleme u vezi pristupa sudu. Iako mu nije formalno uskratio pravo na pokretanje

postupka pred sudom, Sekretar za unutrašnje poslove ga je praktično onemogućio da

preduzme potrebne radnje u datom trenutku. Međutim, praktična nemogućnost može biti

protivna Konvenciji baš kao i pravna smetnja. Evropski sud je u skladu sa tim trebalo da

ustanovi li je ova nemogućnost predstavljala povredu prava garantovanih Konvencijom,

preciznije člana 6. Sud je pošao od toga da je "pravo" na koje je g. Golder hteo da se

pozove u odnosu na zatvorskog čuvara, bez obzira na to da li je bio u pravu ili ne, bilo

"građansko pravo" u smislu člana 6., stav 1. Konvencije. Član 6., stav 1. ne garantuje na

izričit način pravo na pristup sudu ili tribunalu. On obuhvata prava koja su drugačija ali

potiču od iste ideje i koja, posmatrana u celini, čine jedno pravo koje nije definisano na

specifičan način. Dužnost Evropskog suda je da putem tumačenja utvrdi da li pristup

sudu predstavlja jedan od elemenata ili jedan od aspekata ovog prava. Pri tumačenju ove

odredbe Evropski sud se pozvao na Bečku Konvenciju o ugovornom pravu, kao i na cilj i

svrhu same Evropske konvencije, a takođe je uzeo u obzir i rasprave o nacrtu Konvencije

u vreme njenog usvajanja. Uzimajući u obzir sve ove faktore, Sud je zaključio da pristup

predstavlja elemenat koji je obuhvaćen pravom garantovanim u članu 6., stav 1. Evropski

sud je smatrao da ovo nije široko tumačenje Konvencije koje nameće dodatne obaveze

državama, već je zasnovano upravo na prvoj rečenici člana 6., stav 1. Konvencije

posmatranom u kontekstu celine i u svetlu cilja i svrhe Konvencije, koja predstavlja

međunarodni ugovor koji stvara pravo. Evropski sud je iz ovih razloga zaključio da član

6., stav 1. garantuje svakome pravo pokrene postupak za utvrđivanje njegovih građanskih

prava i obaveza pred sudom ili tribunalom. Na taj način ovaj član obuhvata "pravo na

sud", a pravo na pristup sudu, tj. pravo na pokretanje postupka pred sudom u vezi

građanskih pitanja predstavlja samo jedan aspekt ovog prava. Uz to su dodate garancije iz

člana 6., stav 1. koje se tiču organizacije i sastava suda kao i samog sprovođenja

postupka, i to u celini predstavlja pravo na pravično suđenje.

Trebalo je još utvrditi da li je onemogućavanje pristupa sudu u ovom slučaju bilo

opravdano zbog toga što je postojalo legitimno ograničenje uživanja ili vršenja ovog

prava. Evropski sud je prihvatio da pravo na pristup sudu nije apsolutno. Međutim,

zadatak Suda nije bio da razvija opštu teoriju o dozvoljenim ograničenjima ovog prava

kada su u pitanju osuđeni zatvorenici, već da se izjasni samo o tome da li je primena

Zatvorskih pravila u ovom konkretnom slučaju predstavljala kršenje Konvencije.

Podnoseći molbu Sekretaru za unutrašnje poslove za dozvolu da konsultuje advokata sa

namerom da podnese tužbu protiv zatvorskog čuvara, g. Golder je hteo da se odbrani od

optužbi. Osim toga, postupak koji je g. Golder hteo da pokrene ticao bi se incidenta koji

je bio povezan sa životom u zatvoru i koji se dogodio u periodu kada je on bio u zatvoru.

Najzad, ovaj postupak bi bio usmeren prema licu zaposlenom u zatvoru koje je podnelo

optužbe u toku vršenja svoje dužnosti i koje je bilo pod nadležnošću Sekretara za

unutrašnje poslove. Pod ovim okolnostima, g. Golder je opravdano želeo da kosultuje

advokata u nameri da pokrene postupak. Sekretar za unutrašnje poslove nije trebalo da

sam procenjuje ishod ovakvog postupka, već je o tužbi koja bi bila podneta trebalo da

odluči nepristrasan i nezavisan sud. Odbijajući da da dozvolu koju je g. Golder tražio,

Sekretar za unutrašnje poslove je povredio njegovo pravo na sud garantovano članom 6.

stav 1. Konvencije.