^ lan 8. Evropske konvencije : Pravo na privatni i porodi~ni `ivot, dom i prepisku

Vlasnici kojima nije data dozvola da se usele u svoju ku}u na Gernsiju

Slu~aj Gilou (Gillow Case)

U aprilu 1956. J. Gilou, britanski dr`avljanin, je imenovan za direktora slu`be za hortikulturu

na ostrvu Gernsi, i potom se preselio na ostrvo sa porodicom. Tokom 1957. godine on je

kupio parcelu zemlji{ta na Gernsiju i sagradio ku}u. U to vreme su J. Gilou i njegova supruga,

prema Zakonu o kontroli nastanjivanja Gernsija iz 1957. godine, ispunjavali uslove za

prebivali{te na ostrvu, tako da im nije bila potrebna posebna dozvola. Medjutim, 1960. godine

oni su napustili Gernsi i `iveli su u inostranstvu do 1978. godine, kada se J. Gilou

penzionisao. Sve ovo vreme oni su izdavali ku}u uz odobrenje stambenih organa. Posle

penzionisanja odlu~ili su da se vrate na Gernsi i tu `ive. Medjutim, stambene vlasti su ih

obavestile da, po{to prema novom zakonu iz 1969. godine vi{e ne ispunjavaju uslove za

prebivali{te, moraju dobiti posebnu dozvolu da bi se uselili u ku}u. Nakon ovog obave{tenja

bra~ni par Gilou je ulo`io vi{e zahteva za izdavanje dozvole koji su svi bili odbijeni, a osim

toga pokrenut je i postupak protiv J. Giloua zbog nezakonitog zauzimanja poseda. U aprilu

1980. godine oni su kona~no odlu~ili da prodaju ku}u.

U svom podnesku Evropskoj komisiji od 25. januara 1980. godine, bra~ni par Gilou se `alio

na kr{enje prava na dom, prava na mirno u`ivanje svojine, kao i prava na pravi~no sudjenje.

Da bi utvrdio da li je povredjeno pravo na dom garantovano ~lanom 8. Konvencije, Evropski

sud je prethodno morao da ispita da li je ku}a na Gernsiju predstavljala za bra~ni par Gilou

njihov dom. Iako nisu bili na ostrvu gotovo 19 godina, Evropski sud je smatrao da su njihove

veze sa ku}om bile dovoljno sna`ne da bi se mogla smatrati domom (oni su, na primer,

zadr`ali name{taj u ku}i, nisu imali drugi dom u Ujedinjenom Kraljevstvu, a 1979. godine

ponovo su se uselili u ku}u sa namerom da u njoj trajno `ive kada dobiju dozvolu stambenih

organa).

Slede}e pitanje koje je razmotreno bilo je da li je me{anje u u`ivanje prava na dom bilo u

skladu sa zakonom. Bra~ni par Gilou je smatrao da stambeni zakoni na Gernsiju nisu doneti u

skladu sa zakonodavnim ovla{}enjima skup{tine Gernsija, ali je Evropski sud odbacio ovaj

argument zbog toga {to su ovi zakoni doneti u skladu sa uobi~ajenom procedurom, a odobrio

ih je suveren. Dalje, Evropski sud je smatrao da, iako su ovi zakoni davali stambenim

vlastima izvesna diskreciona ovla{}enja, ona su bili u skladu sa zahtevom da zakon mora biti

predvidiv. Naime, na~in vr{enja i obim diskrecionih ovla{}enja bili su definisani dovoljno

jasno u ovim zakonima, tako da je pojedinac bio adekvatno za{ti}en od arbitrernog

odlu~ivanja. Evropski sud je iz ovih razloga zaklju~io da je me{anje bilo u skladu sa

zakonom.

Slede}i uslov koji je trebalo da bude ispunjen je da me{anje ima legitiman cilj. Evropski sud

je istakao da, i pored toga {to se stambena situacija na Gernsiju unekoliko pobolj{ala, ostrvo

ipak ima vrlo malu povr{inu. Zbog toga je bilo sasvim legitimno da vlasti poku{avaju da

odr`e prihvatljiv broj stanovnika i da pritom daju prednost osobama koje imaju sna`ne veze

sa ostrvom ili se bave zanimanjem koje je od va`nosti za razvoj ostrva. Cilj zakonodavstva je

dakle bio legitiman, a to je dobrobit ostrva, i nije ustanovljeno da je ono doneto u bilo koje

druge svrhe.

Da me{anje u pravo na mirno u`ivanje doma ne bi predstavljalo povredu ~lan 8. Konvencije,

ono takodje mora ispunjavati uslov da je "neophodno u demokratskom dru{tvu". Za{tita

ekonomske dobrobiti ostrva sa jedne strane morala je biti u srazmeri sa pravom bra~nog para

Gilou na po{tovanje njihovog doma. Evropski sud je smatrao da se va`nost ovog prava za

pojedinca mora uzeti u obzir kada se odredjuje "polje slobodne procene" koje dr`ava ima. On

je ustanovio da je obaveza bra~nog para Gilou da tra`e dozvolu da bi se uselili ku}u bila u

na~elu prihvatljiva, posebno zbog toga {to su stambene vlasti imale diskreciona ovla{}enja

koja su im omogu}avala da izbegnu nepravi~ne odluke. Zbog toga je Evropski sud zaklju~io

da ovakvo zakonodavstvo u na~elu nije bilo protivno ~lanu 8.

Medjutim, Evropski sud je dalje istakao da specifi~ne okolnosti u slu~aju Gilou nisu uzete u

obzir u dovoljnoj meri. Naime, oni su izgradili ku}u za sebe i svoju porodicu. U to vreme oni

su ispunjavali uslove za prebivali{te i to je bio slu~aj do 1969. godine, kada je novi zakon

stupio na snagu. Oni su `iveli u toj ku}i od 1958. do 1960. godine, a nakon toga su zadr`ali

svojinu na ku}i i ostavili svoj name{taj u njoj, i takodje su doprinosili boljoj stambenoj

situaciji na ostrvu time {to su je izdavali 18 godina. Kada su se 1979. godine vratili iz

inostranstva oni nisu imali dom ni u Ujedinjenom Kraljevstvu niti u inostranstvu, njihova

ku}a na Gernsiju je bila prazna, a izdavanje novim stanarima nije bilo u izgledu. Osim toga,

posle 18 godina izdavanja bilo je neophodno izvr{iti popravke na ku}i, tako da u tom periodu

niko osim bra~nog para Gilou nije ni mogao stanovati u njoj. Zbog navedenih razloga

Evropski sud je zaklju~io da je odbijanje stambenih vlasti da izdaju dozvolu bra~nom paru

Gilou, kao i ka`njavanje gospodina Giloua zbog protivzakonitog zauzimanja poseda bilo

nesrazmerno, tako da je primena zakonodavstva u ovom konkretnom slu~aju predstavljala

povredu ~lana 8.

Kada je re~ o pravu na mirno u`ivanje imovine koje je garantovano ~lanom 1. Prvog

protokola na Konvenciju, vlada Ujedinjenog Kraljevstva je obavestila Evropski sud da ona

nije pro{irila primenu Prvog protokola na ostrvo Gernsi, koje predstavlja teritoriju sa

specifi~nim statusom za ~ije je medjunarodne odnose ona odgovorna. Evropski sud je zbog

toga ustanovio da se ~lan 1. Prvog protokola ne mo`e primeniti u ovom slu~aju, a takodje je

zaklju~io da ~lan 6., koji garantuje pravo na pravi~no sudjenje, nije povredjen.